Vesti
– Bavljenje sportom svakako povoljno utiče na rast i razvoj deteta. Međutim, nije svaki sport za svako dete. Treba voditi računa o položaju koji je dominantan u tom sportu, jer neki sportovi mogu da dovedu do nastanka ili do povećanja deformiteta – kaže Olivera Popović, visoki strukovni terapeut iz Ordinacije “Master Physical” u kojoj se često pripremaju naši vrhunski sportisti.
U periodu najintenzivnijeg razvoja, a to je period od četvrte do desete godine, deca ne bi trebalo da se opredeljuju samo za jedan sport.
– Na primer, sportovi kao što su rukomet, tenis jesu sportovi koji forsiraju jednu stranu tela, pa će se u tom slučaju jedna strana više razvijati u odnosu na drugu, što može dovesti do stvaranja deformiteta (skolioze) ili do njegovog pogoršanja ako je već prisutan – kaže Olivera Popović.
Za decu sa kifozom (kifoza ili pogrbljenost je povećana krivina kičmenog stuba u grudnom delu) košarka nije dobar izbor jer se puno vremena provodi u povijenom položaju, što nije slučaj s odbojkom, mačevanjem, borilačkim veštinama. Deca sa naglašenom lordozom (lordoza je deformitet kod koga je gornji deo karlice nagnut i potiskuje stomak upolje) ne bi trebalo da idu na sportove koji takav stav potenciraju (sportska gimnastika, ritmička gimnastika).
Pre nego što se deca opredele za jedan sport, potrebno je da prethodno nauče složene veštine, uspostave dobru koordinaciju, mišićni balans i motoričke sposobnosti, a sve je to teško postići ukoliko se na tome radi posle puberteta. Da li za decu do 10 godina postoji sport koji će uticati na njihov pravilan razvoj i to kroz zabavu, fizičku aktivnost i korekciju? Jer, ne utiče svaka aktivnost povoljno na rast i razvoj deteta.
– Ovo pitanje nas je podstaklo da napravimo jedinstveni program vežbanja u našem centru „Master mini”, zasnovan na medicinskom znanju i decenijskom iskustvu u radu s decom. Novi pristup obuhvata vežbe po meri deteta. Svakom detetu se individualno pristupa, kroz pregled, merenja, određivanje funkcionalnog statusa, a potom se dete raspoređuje u određenu grupu u okviru koje se radi unapred osmišljen program – kaže profesor fizičkog vaspitanja Dejana Nikolić, koordinatroka centra.
NAJČEŠĆI DEFORMITETI
skolioza – krivljenje kičme u stranu, može biti jednostruka u obliku slova C, dvostruka kada se kičma krivi na obe strane kao slovo S i vrlo retko trostruka
kifoza – pogrbljenost, povećana krivina kičmenog stuba u grudnom delu
lordoza – deformitet kod koga je gornji deo karlice nagnut i potiskuje stomak upolje
grudi – nepravilnosti u razvoju grudnog koša se manifestuju kao „kokošije grudi” (izbočene) i „levkasti grudni koš” (udubljene grudi)
stopala – najčešće se javljaju spušteni svodovi i ravna stopala. Na pojavu ovih deformiteta utiče pre svega nasledni faktor, ali i fizička neaktivnost, gojaznost, bolovi u nogama, a nekad i u krstima.
PROBLEMI
Da li znate da kod dece u 90 odsto slučajeva čak i mali deformiteti (kičma, stopala…) koji se zanemaruju dovode do trajnih posledica? Na osnovu istraživanja iz 2010, svako drugo dete ima jedan, a svako četvrto dva ili više deformiteta. Najviše je onih sa problemima stopala, a odmah su zatim problemi kičmenog stuba, kolena i grudnog koša. Ukoliko se na vreme ne reaguje i odlaže korektivni rad, loše držanje tela može da izazove strukturne ili statičke deformitete koje je teže korigovati.
|
S obzirom na to da je letnji raspust u punom jeku, većina mališana je uzela rolere, skejtbordove, bicikle ili se svakodnevno nalazi sa drugarima iz razreda da igra košarku ili fudbal. Ovo kod vas, naravno, napade panike. To nije ništa novo, a nije ni bez razloga. Volimo ih i ne želimo da se povrede. Zato i pazimo da izaberu sportove kod kojih su najmanje šanse da će do toga doći. Iako se kao najopasniji sportovi čine hokej i drugi grubi sportovi, američki stručnjaci za sigurnost na prvo mesto po opasnosti stavljaju košarku.
Naime, kako su pokazala istraživanja američkih stručnjaka za sigurnost, klince koji igraju košarku vreba opasnost od istih povreda kolena koje muče i profesionalne košarkaše.
– Ipak, to ne znači da niko više ne bi trebalo da igra košarku, fudbal ili da vozi bicikl. Sve može da se spreči pravilnim treningom i nadzorom. Pa krenimo redom – objašnjava dr spec. Predrag Mugoša.
Košarka
Igranje košarke naravno nije opasno, ali zakucavanje jeste. Zbog toga mališani zaista mogu da završe u bolnici.
– Naravno, takve povrede je moguće zadobiti u svim sportovima koji uključuju skakanje, izokretanje, nagla zaustavljanja i slično – objašnjava dr Mugoša. – Upravo zato je potreban pravilan trening – dodaje on.
Posebno važno da deca od početka prisustva u sportu redovno treniraju apsolutno uče sve delove sportskih igara, ne praveći pauze u treniranju. Mnogo je opasnije povremeno trenirati nego ne trenirati. Kako za razvoj deteta tako i po vrsti i načinu povređivanja.
Bicikl
Svaki put kada ste detetu rekli da stavi kacigu na glavu i štitnike pre nego što uzme svog dvotočkaša i odveze se, nije bilo bez razloga. Bicikl je odmah iza košarke po broju povređenih, kojih je u godini dana bilo nešto manje od pola miliona.
– Posebnu opasnost predstavlja saobraćaj, zato pazite da vam se deca ne voze po gradu i prometnim ulicama – upozorava dr Mugoša.
Kada je biciklista u prilici da bude u saobraćaju, treba da je posebno pažljiv jer je nepažnja naših vozača velika naročito prema biciklistima.
Fudbal
Nespretni padovi, guranje, laktanje, sve to je uobičajeno tokom dečjih fudbalskih utakmica, a može da se završi veoma loše. Opasnost se krije i u golovima koji nisu pričvršćeni za tlo, pa mogu da padnu, pomere se i povrede nekoga.
– Uvek govorite detetu da fudbal treba da se igra na prostorima koji su namenjeni toj svrsi, da budu ravne površine, da ivice budu zaštićene tako da ne dolazi do povređivanja ako se izađe van ograničenog terena – objašnjava dr Mugoša.
Takođe treba voditi računa i o obući. Obuća mora da bude prilagođena ovakvoj vrsti terena, to znači da patike treba da imaju određene šare na koje sprečavaju proklizavanje na ovoj podlozi. I upozoriti ih da ne igraju po mokrom betonu, travi ili šljunkovitom terenu koji nije za to predviđen jer su tada povrede dvostruko veće.
Skejtbord
Vožnja skejtom je opasna zbog velike brzine i promene inercije koja za posledicu ima povređivanje težih stepena (preloma, fraktura i slično).
– Pre nego što dete počne da se bavi ovim sportom, morate da ga upozorite na sve moguće vrste povreda i njihovu težinu. Ako je mališan baš uporan i to želi, onda morate da mu priuštite odgovarajuću obuku kako bi naučio da se vozi primerenom brzinom na odgovarajućem terenu – savetuje dr Mugoša.
Vožnja skejtborda je jedan od retkih sportova gde moraju da postoje štitnici za glavu, rame, rameni deo, ruke, kolena i skočne zglobove. Jer povrede su, kako kažu, iskusni skejteri, od glave do pete.
Roleri
Vožnja rolera je veoma dobra za ceo donji deo tela, ali i za trbušnjake. I naročito se preporučuje devojčicama.
– Roleri su nešto stabilniji od skejta, pa su povrede ređe, ali su štitnici obavezni – dodaje dr Mugoša.
Višak energije mora negde da se potroši
Mnogi mališani imaju višak energije. Kako da izađete na kraj sa malim nemirkom, možete da pročitate na portalu „Žena“ – www.zena.blic.rs. A mi vam odande donosimo podatak koji su idealni sportovi za mališane:
Od 5 godina: fudbal, plivanje, gimnastika
Od 6 godina: rukomet, hokej, hokej na ledu, skijanje
Od 8 godina: košarka, džudo, gimnastika na spravama
Od 10 godina: odbojka, ragbi, vaterpolo, planinarenje, vožnja bicikla
Sportska gimnastika opasna za devojke
Drugi sportovi kod kojih takođe prete opasnosti su i dizanje tegova (čime deca ne bi trebalo da se bave), odbojka, golf, rvanje, sportska gimnastika, tenis i dr. Što se tiče devojaka, najopasniji sport je sportska gimnastika – sigurno ste slušali o raznim povredama koje prate karijeru svake gimnastičarke, a ponovo su u pitanju nespretni padovi. Ipak, svi se bavimo tim sportovima. Naravno, to nije razlog da zabranimo deci da se sportom bave, već naglasiti da svaki sport ima određena pravila koja moraju da se poštuju. Pravilan trening i zaštitna oprema i – bez glupiranja i dokazivanja.
